Knjiga proroka IsaijeInformacije o knjizi
Ješajahu
57
1Pravednik gine, a niko to ne uzima k srcu. Dobri ljudi odlaze među mrtve, a niko ne uviđa da pravednik odlazi zbog zla.
2On ulazi u mir. Svi koji ne odstupaju s pravog puta u grobu će pronaći počinak svoj.
3„Pristupite, vračarini sinovi, potomstvo preljubnika i bludnice.
4Kome se rugate uživajući u tome? Na koga širom otvarate usta i kome jezik plazite? Zar niste vi deca prestupa, potomstvo laži,
5vi koji se prepuštate strastima među velikim drvećem, pod svakim zelenim drvetom, i decu koljete u dolinama, među liticama?
6Tvoje je nasledstvo među glatkim potočnim kamenjem. To je nasledstvo koje ti je pripalo. Njemu si izlivala žrtvu levanicu, njemu si prinosila dar. Zar ću ja time biti zadovoljan?
7Na visokoj i uzvišenoj gori postavila si svoju postelju. I odlazila si tamo da bi prinosila žrtve.
8Iza vrata i dovratka stavila si svoj spomen. Daleko od mene ti si se otkrila, i otišavši gore raširila si svoju postelju. Zbog požude svoje sklopila si savez s njima. Volela si da ideš u postelju s njima i gledala si njihovu golotinju.
9Išla si kod Meleha s uljem i s mnogim mirisima. Svoje poslanike slala si daleko, pa si se spustila sve do groba.
10Namučila su te mnoga lutanja tvoja. Nisi rekla: ‘Sve je to uzalud!’ Obnovila se snaga tvoja. Zato se nisi razbolela.
11‘Od koga si se uplašila i koga se bojiš, pa si počela da lažeš? A mene se nisi setila. Ništa nisi k srcu uzela. Nisam li ja ćutao i sve to skrivao? Zato me se nisi bojala.
12Ja ću objaviti kakva je tvoja pravednost i kakva su tvoja dela - ona ti ne mogu pomoći.
13Kad zavapiš za pomoć, gomila tvojih idola neće te izbaviti, nego će ih vetar sve odneti, dah će ih oduvati. A onaj ko u meni traži utočište naslediće zemlju i zauzeće moju svetu goru.
14Govoriće se: ‘Napravite put, napravite put! Očistite put! Uklonite pred mojim narodom prepreke s puta!’
15Jer ovako kaže Visoki i Uzvišeni, koji živi u svu večnost i čije je ime sveto: ‘Na visini i na svetom mestu ja živim, ali sam sa onima koji su slomljenog i poniznog duha, da oživim duh poniznih, da oživim srce slomljenih.
16Neću se doveka prepirati niti ću se doveka gneviti, jer bi preda mnom nestalo životne snage i ne bi bilo stvorenja koja dišu, koja sam ja stvorio.
17Zbog njegove pokvarenosti i težnje za nepravednim dobitkom, ja sam se razgnevio i udarao sam ga. U gnevu sam okrenuo lice svoje. Ali on se odmetnuo i išao putem svog srca.
18Video sam njegove puteve i počeo sam da ga lečim i da ga vodim, i da tešim njega i one koji plaču s njim.
19Ja stvaram plod usana. Trajan mir imaće onaj ko je daleko i onaj ko je blizu’, kaže Gospod, ‘i ja ću ga izlečiti.
20A zli su kao uzburkano more koje se ne može umiriti, i čije vode izbacuju morsku travu i blato.
21Nema mira zlima”, kaže moj Bog.