1

Gospod je obratio pažnju na Saru kao što je i rekao, i Gospod je učinio Sari kao što je kazao.

2

Sara je zatrudnela i Avramu rodila sina u njegovoj starosti, u vreme za koje mu je Bog rekao.

3

Tako je Avram svom sinu koji mu se rodio, koga mu je rodila Sara, dao ime Isak.

4

Kada je njegov sin Isak imao osam dana Avram ga je obrezao, kao što mu je Bog zapovedio.

5

Avram je imao sto godina kad mu se rodio sin Isak.

6

Tada je Sara rekla: „Bog mi je dao da se smejem, i svako ko čuje za ovo smejaće se sa mnom.”

7

Zatim je dodala: „Ko bi rekao da će Sara Avramu dojiti decu? A ipak sam Avramu rodila sina u njegovoj starosti.”

8

A dete je raslo i prestalo da sisa. Avram je priredio veliku gozbu onog dana kad je Isak prestao da sisa.

9

A Sara je primetila kako se sin Egipćanke Agare, koga je ona rodila Avramu, ruga Isaku,

10

zato je rekla Avramu: „Oteraj ovu robinju i njenog sina, jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom Isakom!”

11

Ali Avramu se to nije nimalo dopalo jer se radilo o njegovom sinu.

12

Tada je Bog rekao Avramu: „Nemoj da se ljutiš zbog onoga što ti Sara govori o dečaku i o tvojoj robinji. Poslušaj njen glas, jer će preko Isaka doći ono što će se nazvati tvojim potomstvom.

13

A i od sina robinje načiniću narod, jer je tvoj potomak.”

14

Avram je ustao rano ujutru, uzeo hleb i meh vode i dao Agari stavivši joj na rame. Dao joj je i dete, pa ju je otpustio. Ona je otišla i lutala po pustinji Virsaveji.

15

Kad je na kraju nestalo vode u mehu, spustila je dete pod jedan grm.

16

Zatim se udaljila koliko se može strelom dobaciti i sela, pa je rekla: „Da ne gledam kako dete umire.” Dok je tako podalje sedela, iz sveg glasa je zaplakala.

17

Tada je Bog čuo dečakov glas, i Božji anđeo s neba zovnu Agaru i reče joj: „Šta ti je, Agara? Ne boj se, jer je Bog čuo dečakov glas s mesta gde se nalazi.

18

Ustani, podigni dečaka i čvrsto ga drži, jer ću od njega načiniti velik narod.”

19

Tada joj je Bog otvorio oči i ona je ugledala bunar s vodom, pa je otišla, napunila meh i dala dečaku da pije.

20

A Bog je bio s dečakom, i on je rastao, živeo u pustinji i postao strelac.

21

On se nastanio u pustinji Faran, a majka mu je dovela ženu iz egipatske zemlje.

22

U to vreme Avimeleh, zajedno sa zapovednikom svoje vojske Fikolom, reče Avramu: „Bog je s tobom u svemu što radiš.

23

Zato mi se sada ovde zakuni Bogom da nećeš prevariti ni mene ni moje potomstvo ni moja buduća pokolenja, nego da ćeš meni i zemlji u kojoj si stranac činiti dobro kao što sam ja činio tebi.”

24

Avram mu odgovori: „Zaklinjem se.”

25

Kad je Avram oštro prekorio Avimeleha zbog bunara koji su Avimelehove sluge na silu prisvojile,

26

Avimeleh mu reče: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi o tome ništa nisi rekao, i tek sam danas za to čuo.”

27

Tada je Avram uzeo ovaca i goveda i dao ih Avimelehu, i njih dvojica su sklopili savez.

28

Kad je Avram odvojio sedam ženskih jaganjaca iz stada,

29

Avimeleh mu reče: „Šta znače ovih sedam jaganjaca koje si odvojio?”

30

A on odgovori: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje ruke da mi to služi kao svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.”

31

Zato je on to mesto nazvao Virsaveja, jer su se tamo obojica zaklela.

32

Tako su oni sklopili savez u Virsaveji. Zatim su Avimeleh i Fikol, zapovednik njegove vojske, ustali i vratili se u filistejsku zemlju.

33

Zatim je Avram zasadio stablo tamariska u Virsaveji i tamo je prizvao ime Gospoda, večnog Boga.

34

Avram je duže vreme proveo u filistejskoj zemlji kao stranac.